Poslovnik komisije
Jan 30, 2010Državna komisije za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja 1944. godine, obrazovana Zaključkom Vlade 05 broj: 02-4313/2009 od 9. jula 2009.godine, na sednici održanoj dana 15.12.2009.godine, donela je
Državne komisije za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja 1944. godine
Član 1.
Ovim poslovnikom uređuju se organizacija i način rada Državne komisije za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja 1944. godine (u daljem tekstu: Komisija) i druga pitanja koja su od značaja za njen rad.
Za nastupanje u javnosti Komisija može koristiti kraće ime Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle septembra 1944.
Zadatak Komisije je da istraži, pronađe i obeleži sve tajne grobnice u kojima se nalaze posmrtni ostatci stradalih posle oslobođenja 1944. godine i to tako što će:
- da preuzme posao lociranja i obeležavanja svih grobnih mesta kao i da utvrdi tačan broj stradalih lica od septembra 1944. godine;
- da za lokacije za koje se pronađe dovoljno informacija po mogućstvu izvrši ekshumaciju i personalnu identifikaciju stradalih lica; ekshumacije će se vršiti isključivo u skladu sa zakonom i važećim propisima. Sve zahteve za ekshumaciju Komisija će proslediti nadležnim organima;
- da Ministarstvu pravde i Vladi pripremi i dostavi poseban izveštaj o svom radu.
Komisiju u javnosti predstavljaju predsednik Komisije (u daljem tekstu: predsednik), sekretar i kordinatori odbora ili lice koje oni ovlaste.
Za predstavljanje podataka i nalaza Komisije u javnosti predsednik, sekretar, koordinatori odbora ili lice koje oni ovlaste moraju dobiti saglasnost Komisije ili nadležnog Odbora.
Sedište Komisije je u Beogradu.
Sednice Komisije su zatvorene za javnost.
Stručno-tehničke i administrativne poslove za potrebe Komisije obavljaju sekretar i zamenik sekretara Komisije u saradnji sa Ministarstvom pravde.
Komisija ostvaruje saradnju sa svim državnim organima i institucijama i međunarodnim organizacijama.
Član 8.
Komisiju čine predsednik, sekretar i članovi.
Komisija ima stalna i povremena radna tela.
Član 9.
Predsednik Komisije:
- predstavlja Komisiju;
- stara se o organizaciji i zakonitosti rada i ispunjenja ciljeva Komisije, a za svoj rad odgovara Komisiji;
- saziva sednice Komisije, predlaže dnevni red za te sednice i predsedava sednicama;
- stara se o primeni ovog Poslovnika;
- potpisuje pismena u ime Komisije;
Predsednik može pojedine svoje dužnosti i ovlašćenja preneti na sekretara Komisije.
Predsednik može da odredi drugog člana Komisije da obavlja njegove dužnosti u periodu dok su on i sekretar odsutni.
Predsednik može da ovlasti sekretara Komisije da potpisuje pismena Komisije koja se odnose na svakodnevna operativna pitanja.
Član 10
Sekretar Komisije:
- predstavlja Komisiju u javnosti;
- organizuje i usklađuje operativne poslove i rad odbora i drugih radnih tela Komisije;
- organizuje i obezbeđuje delotvoran rad Komisije, a za svoj rad odgovara Komisiji;
- pomaže predsedniku u obavljanju zadataka potrebnih za efikasan i delotvoran rad Komisije;
- zamenjuje predsednika za vreme njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja tu dužnost, sa ovlašćenjima koja ima predsednik Komisije.
Član 11
Članovi Komisije imaju sledeća prava i dužnosti:
- da redovno prisustvuju sednicama Komisije, izuzev u slučajevima opravdanog izostanka o čemu su dužni da unapred obaveste predsednika ili sekretara Komisije;
- da učestvuju u raspravi o svakom pitanju koje je na dnevnom redu i glasaju, po svom uverenju, o svakom predlogu o kome se odlučuje na sednici Komisije;
- da obavljaju sve dužnosti i zadatke određene od strane Komisije, a posebno da učestvuju u sednicama odbora, stručnih timova, sastancima radnih grupa itd.;
- da čuvaju tajnost podataka koje je Komisija odredila tajnim i onih podataka koji se po zakonu smataju službenim tajnom;
- da bez prethodnog dogovora sa članovima Komisije, predsednikom i sekretarom ne otkrivaju informacije koje se odnose na proces rada Komisije.
- postupak za brisanje iz članstva Komisije pokreće se u slučaju kada član najmanje tri puta nopravdano izostane i ne obavesti predsednika ili sekretara Komisije ili u slučaju težeg prekršaja pravilnika
Član 12
Sednicu Komisije saziva predsednik Komisije, najkasnije 5 dana pre njenog početka. Uz poziv se dostavljaju i predlog dnevnog reda, zapisnik s prethodne sednice i materijali za sednicu.
U izuzetnim slučajevima Sednica Komisije može se sazvati i na drugi način.
Sednice su zatvorene za javnost, ako u konkretnom slučaju predsednik drukčije ne odredi. O toku sednice vodi se zapisnik.
Član 13
Predsednik može da pozove na sednicu i predstavnike drugih organa, institucija ili organizacija.
Na sednicu može da pozove i stručnjake za određena pitanja da bi izneli svoja mišljenja. Lica koja prisustvuju sednici a nisu njegovi članovi mogu učestvovati u raspravi, ali ne i u donošenju njegovih odluka.
Stalna tela Komisije
Član 14
Stalna tela Komisije su: 1. Odbor za istraživanje i evidentiranje tajnih grobnica 2. Odbor za potvrđivanje i ekshumaciju tajnih grobnica
Odbor ima svog kordinatora koji saziva i vodi sednice odbora u njegovom odsustvu ovlašćuje se neko od članova
Sednice odbora se održavaju prema potrebi koje nameće dinamika rada i sazivaju se na zahtev članova odbora
Odbor po ovlašćenju Komisije samostalno organizuje rad na poslovima koji su mu povereni.
Odbor za potrebe svog rada može angažovati stručne i tehničke saradnike, radne grupe, institucije itd.
Kordinator odbora predstavlja Komisiji plan rada koji je usvojen na odboru. Kordinator referiše komisiji o rezlutatima rada odbora i predstavlja rezlutate rada odbora u javnosti.
Odluke na odboru se donose prostom većinom glasova a kvorum čini polovina prisutnih članova.
Administrativno tehničke i stručne poslove za potrebe stalnih radnih tela obavljaju članovi tih tela.
Član 15
Komisija može obrazovati povremena tela za razmatranje i obavljanje pojedinih poslova iz svoje nadležnosti. Povremena radna tela obrazuju se kao pododbori, stručni timovi ili radne grupe.
Komisija odlukom o formiranju povremenog radnog tela određuje njegov sastav, kratak opis zadataka, dužnosti i prava, način rada i vreme za realizaciju postavljenog zadatka.
Predsednik povremenog radnog tela je član Komisije.
Komisija može imenovati stručnjake koji nisu članovi Komisija da učestvuju kao savetnici u povremenom radnom telu.
Predsednik povremenog radnog tela je odgovoran za pripremanje dnevnog reda za svaki sastanak, vođenje sastanka, kontrolu zapisnika, te da redovno ili na zahtev bilo kojeg člana Komisije izveštava Komisiju o preduzetim aktivnostima.
U radu povremenog radnog tela učestvuje predstavnik Komisije koji je odgovoran za vođenje zapisnika.
Administrativno tehničke i stručne poslove za potrebe povremenih radnih tela obavljaju članovi tih tela.
Član 16
Komisija radi i odlučuje na sednici.
Redovne sednice Komisija održavaju se najmanje jednom mesečno.
Sednica Komisija može da traje duže od jednog dana.
Vanrednu sednicu Komisije saziva predsednik kada oceni da je to neophodno radi rešavanja hitnih pitanja ili na predlog najmanje 1/3 članova Komisije
Član 17
Sednicom predsedava predsednik, a u slučaju njegove odsutnosti sekretar.
Predsedavajući otvara sednicu Komisije, utvrđuje da li postoji većina potrebna za rad i odlučivanje (kvorum) i obaveštava koji su članovi najavili i pravdali odsustvo i ko je pozvan da prisustvuje sednici.
Ako nije prisutna većina članova Komisije, predsedavajući odlaže sednicu i određuje vreme kad će ona biti održana.
Pošto predsedavajući otvori sednicu, utvrđuje se njen dnevni red.
Svaki član Komisije može da zatraži da se predloženi dnevni red izmeni ili dopuni i dužan je da taj predlog obrazloži.
Potom, predsedavajući stavlja na glasanje izmenjeni ili dopunjeni predlog dnevnog reda. Izuzetno, predsednik može da predlaže izmene ili dopune dnevnog reda do kraja sednice.
Predsedavajući može izvršiti izmenu redosleda razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda ili objediniti raspravu o pojedinim tačkama dnevnog reda.
Pošto se utvrdi dnevni red sednice Komisije, usvaja se zapisnik s prethodne sednice.
Član Komisije može da stavi primedbe na zapisnik, pismeno pre sednice ili usmeno na samoj sednici. O osnovanosti primedbi Komisija odlučuje odmah, zaključkom.
Predsedavajući Komisije konstatuje da je zapisnik usvojen bez primedbi, odnosno sa izmenama koje su prihvaćene.
Na sednici Komisije niko ne može da govori pre nego što zatraži i dobije reč od predsedavajućeg.
Član Komisije i drugi učesnik u radu sednice može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu, a o istom pitanju, po odobrenju predsedavajućeg može da govori više puta.
Na početku rasprave o pojedinom pitanju, ovlašćeni član Komisije ili sekretar Komisije daje obaveštenja ili objašnjenja potrebna za odlučivanje Komisije.
Član 21
Komisija punovažno radi i odlučuje na sednici na kojoj je prisutna najmanje polovina njenih članova.
Komisija odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Javno se glasa dizanjem ruke, a član Komisije izjašnjava se "za" predlog, "protiv" predloga ili se uzdržava od glasanja.
Članovi Komisije se prvo izjašnjavaju - ko je za predlog, zatim - ko je protiv predloga, i na kraju - ko se uzdržava od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja predsedavajući zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Član 22
O svakoj sednici Komisije vodi se zapisnik koji se članovima Komisije dostavlja uz predlog dnevnog reda za narednu sednicu.
U zapisnik se upisuje: redni broj i datum sednice, ko je predsedavao sednicom, vreme, prisutni i odsutni članovi Komisije, ostali koji su prisustvovali sednici, dnevni red sednice, kratak sažetak diskusije, kako je odlučeno o svakoj tački dnevnog reda.
Sekretar određuje člana koji prisustvuje sednicama Komisije i izrađuje zapisnik.
Zapisnik potpisuje predsedavajući sednici i član koji je zapisnik vodio.
Usvojeni zapisnici sa svim materijalima sa sednice združuju se po sednici kao jedan predmet, odlažu i čuvaju trajno kao deo arhive Komisije.
O svoj dokumentaciji, radnim materijalima i arhivskoj građi relevantnoj za rad Komisije staraće se Institut za savremenu istoriju u Beogradu.
Zapisnik sa sednice Komisije po pravilu nije dostupan javnosti.
Komisija može odlučiti da zapisnik ili određeni delovi zapisnika budu dostupni javnosti.
Lica ovlašćena da predstavljaju Komisiju i da iznose relevantne podatke u javnosti su predsednik, sekretar i kordinatori odbora ili lice koje oni ovlaste.
Za predstavljanje podataka i nalaza Komisije u javnosti predsednik, sekretar, koordinatori odbora ili lice koje oni ovlaste moraju dobiti saglasnost Komisije.
U javnost se neće iznositi podaci i činjenice čija je obrada ili provera u toku.
Javnost rada Komisije ostvaruje se:
- održavanjem konferencija za novinare;
- izdavanjem zvaničih saopštenja sredstvima javnog informisanja (saopštenja za javnost)
- nastupima u sredstvima informisanja ovlašćenih članova Komisije
Član 25
Poslovnik se menja i dopunjuje odlukom.
Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika može podneti predsednik ili član Komisije
Predlog se podnosi u obliku u kome se donosi odluka i mora biti obrazložen.
Član 26
Pojedina pitanja koja se odnose na rad Komisije , a koja nisu uređena ovim poslovnikom, mogu se urediti posebnom odlukom ili zaključkom Komisije.
Ovaj poslovnik stupa na snagu danom donošenja.