Извештај са теренског истраживања у Краљеву
ИЗВЕШТАЈ СА ТЕРЕНСКОГ ИСТРАЖИВАЊА У КРАЉЕВУ
ЧЕТВРТАК-ПЕТАК, 19-20. мај 2011.
Истраживачки тим Државне комисије у саставу Др Срђан Цветковић и сарадник Комисије за Рашки округ Зорица Маринковић кренуо је из Београда око 13 часова. Циљ путовања је био снимање локација у Краљеву и околини као и оснивање Локалне комисије и координација активности са локалним институцијама око пописивања страдалих лица и проналажење сведока.
Најпре је по доласку у Краљево око 17 часова одржан радни састaнак са замеником градоначелника Краљева Вукманом Ракочевићем. С његове стране добили смо уверавање да је већ покренута иницијатива за формирање Локалне комисије за тајне гробнице од стране локалне самоуправе и да се већ на првој наредној седници 3. јуна 2011. очекује формирање исте. Разговарало се о том на који начин би локална самоуправа могла да помогне рад и која би лица била погодна за чланове Комисије. Секретар Комисије С. Цветковић је предложио да је најбоље да се усагласи питање кадрова како би се и на тај начин лакше координисао и учинио ефикаснијим рад Комисије. Постигнут је договор да у Комисију уђу људи који се већ на неки начин баве питањем жртава Другог светског рата, људи из струке, и надлежних локалних институција као и да они истовремено буду и сарадници Државне Комисије.
Следећег дана у 9 часова одржан је састанак у просторијама Музеја у Краљеву са представницима локалних институција и медија ради договора о будућим активностима и циљевима рада. Састанку су присуствовали директор Народног Музеја Краљево (НМК) Драган Драшковић; историчарка Силвија Крејаковић (НМК); Војмир Попадић директор Архива Краљевo и историчар Милољуб Арсић; Душан Стојић новинар Вечерњих Новости; Вукман Ракочевић, заменик градоначелника ГО Краљево и Мирољуб Дугалић, новинар Политике. Испред Државне Комисије састанку су присуствовали секретар Комисије Срђан Цветковић и сарадница Зорица Маринковић. У пријатељском и конструктивном разговору поставило се питање оснивања Локалне Комисије и кадрова који би је носили, затим питање до сада урађеног на плану пописа жртава и локација гробница (о чему су говорили С. Цветковић и С. Крејаковић).
Представљен је досадашњи рад и постигнућа Државне Комисије за тајне гробнице као пресек проблема са којима се суочавају истраживачи ове теме. Разговарано је и о стању извора у локалним архивама који су интересантни за тему репресије после Другог светског рата. Локалним истраживачима је представљен модел рада Комисије а такође С. Крејаковић је представила базу података о жртвама 1941-1945 са територије Краљева и околине. Представницима медија је скренута пажња о важности информисања јавности и пласирања огласа којима се становништво позива на сарадњу у попису страдалих а нарочито у прецизном лоцирању масовних гробница, размењени су контакти, договорене даље активности у истраживању.Члановима Комисије је затим приказана поставка Музеја у Краљеву која се тиче жртава Другог светског рата.
Након састанка кренуло се у обилазак, саслушавање сведока и снимање локација на којима су били затвори, суднице и масовне тајне гробнице стрељаних после 12. септембра 1944.
Најпре је снимљена локација на којој је био највећи истражни затвор седиште ОЗН-е (кућа Милице Кнежевић, а данас седиште СПС-а) у чијим подрумима су према сведоцима али и изјавама Ратка Дражевића, једног од првих опуномоћеника ОЗН-е у овом крају, вршене тортуре над ухапшеним лицима па и појединачне егзекуције Одавде су затворени одвођени преко њиве Бекчића (место где је стрељан фудбалер Јоца Дивљак) до куће Јелене Вуковић и обале Ибра, који је на стотинак метара од ове куће, или поток код Ратарске школе. Овде у затвору су погубљени петорица угледних грађана Рашког округа међу којима и пуковник Стеван А. Савић из Рашке, прослављени ветеран Првог светског рата одликован највећим одличјима, као и многи други угледни представници краљевачке чаршије чији ће број бити утврђен радом Комисије.
Снимљена је и локација где је била њива Бекчића (место где је стрељан фудбалер Јоца Дивљак). Од куће Милице Кнежевић жртве су одвођене на егзекуцију преко њиве до куће Јелене Вуковић..
Данашња кафана Париз била је место на којем су непосредно после Другог светског рата држана јавна суђења онима који су суђени док је већина погубљена без судске пресуде. Казну смрти пратила је по правилу и конфискација целокупне имовине.
Непосредно у близини затвора на обали Ибра где су према сведоцима вршена стрељања изграђен је комплекс спортских терена кафића и базена тако да је данас тешко могуће лоцирање места стрељања и локација масовне гробнице
Затим смо обишли локацију где је некада била капела и немачко гробље, на Грдици, а где су према сведоцима после рата забележене појединачне ликвидације припадника ЈВуО. Гробље се налази у сред стамбеног насеља; свуда около су куће, а у централном делу локације 100 х 50 м налази се дечије игралиште. Такође се врло лако могу уочити остаци капеле и поједини гробови. Закључено је да и локална комисија требало да препоручи надлежним државним и општинским органима пристојно обележавање овог простора без обзира на то које жртве ту почивају, а по могућству и ревитализовање као културно историјског споменика.
Једна од већих локација на којима су вршене егзекуција, а која је обележена омањим дрвеним крстом од стране локалних власти током деведесетих је поток поред Ратарске школе. Према причи сведока и појединих актера као што је припадник бивши ОЗН-е Јовичић (овде су довођени затвореници из затвора у граду и ликвидирани у пороку). Ради се о више десетина лица коју су у групама довођени само у доњем вешу и везани телефонском жицом.
Ова локација је врло приступачна за прецизно лоцирање и скенирање ласерском технологијом с обзиром на то да је физички тло незнатно измењено и да је вероватно то и највећа гробница погубљених после Другог светског рата. Мишљења смо да се на њој могу успешно извршити даља истраживања у циљу потврђивања и обележавања на чему ћемо радити већ приликом прве следеће посете.
Након ручка и пре повратка за Београд директор Музеја Драган Драшковић и Владан Пејковић, руководилац пројекта реконструкције “Гледићке воденице” – изразили су жељу да нам покажу спомен етно кућу где је био штаб Прве Жичке бригаде ЈВуО у Другом светском рату а где су се после рата крили одметнути припадници ЈВуО до ликвидација од стране потерних јединица. Воденица се налази у прелепом амбијенту Гледићке клисуре, а трудом Д. Драшковића и В. Пејаковића оживљен је амбијент и дух времена с крај Другог светског рата.
На крају нама су достављене изјаве неких сведока од стране С. Крејаковић и договорена је даља сарадња која ће бити интензивирана након што почетком јуна општински органи усвоје одлуку о оснивању локалне Комисије. Истраживачки тим се затим опростио са љубазним домаћинима негде око 17 часова кренуо за Београд.
Секретар Комисије за тајне гробнице
Др Срђан Цветковић
