Извештај с теренског истраживања Врање, Пирот, Лесковац
ИЗВЕШТАЈ О ТЕРЕНСКОМ ИСТРАЖИВАЊУ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНА ПИРОТ, ВЛАСОТИНЦЕ И ЛЕСКОВАЦ
Састав истраживачког тима: мр Срђан Цветковић, секретар Комисијe, коoрдинатор Одбора за истраживање др Момчило Павловић, сарадници Богољуб Најдановић –Пирот, Никола Поповић Власотинце, Милорад Шоп Ђокић и В.Костић - Лесковац
20. октобар 2010, среда - ПИРОТ
Чланови Комисије су кренули аутомобилом Министарства правде Републике Србије 8.30 часова из Београда. По доласку у Пирот око 13 часова био је састанак са председником СО Пирот Миланом Поповићем и начелником за Општу управу, Богољубом Тошићем. На радном састанку је договорено да локална самоуправа, у сарадњи са Државном комисијом формира и Локалну комисију за тајне гробнице, у циљу истраживања тајних гробница и страдалих лица након 12. септембра 1944. године. Закључено је да се до 26. октобра 2010. пошаље званични предлог чланова и да се на првој наредној седници Скупштине Општине Локална комисија институционализује.
После радног дела чланови Комисије су, заједно са сарадником Богољубом Најдановићем, новинаром Пиротских новина, обишли и снимили локацију Барје у предграђу Пирота где је, према сведоцима и документима БИА, стрељано без суђења најмање око 300 лица од октобра до децембра 1944. Податке о локацији Комисији дали су сведоци из Пирота и Власотинца. Постоје и сведочења о проналаску остатака, која одбијају јавно да изнесу радници предузећа „Агропродукт“ које је радило на изради темеља овчарске фарме 1984. Године, а која се налази непосередно близу на самој локацији. Чланови Комисије су саслушали и узбудљиво сведочење Бранислава Пејчића из Пирота, којем је отац Мирослав, из села Нишор, преживао стрељање у насељу Барје током новембра 1944. и скривао се у породичној кући, до 1946. када је ухваћен и погубљен.
У 18 часова одржана је врло посећена трибина и конференција за новинаре у просторијама Општине Пирот, презентовани су досадашњи резултати и налази Комисије за Југ Србије и Пирот. Чула су се врло занимљива и корисна сведочења бившег председника општине Томислава Панајотовића, Николе Ћирића, Мирослава Зубића и других који се годинама баве истраживањем теме за општину Пирот. Остварена је и сарадња са председником ОО СУБНОР-а Пирот, Драганом В.Светозаревићем. Наговештена је израда публикације о стрељаним лицима и тајним грбницама у Пироту и околини. После трибине око 20 часова посетили смо село Костур, око 10 км од Пирота према Бабушници, и саслушали сведока Богосава Јаначковића, који је видео октобра 1944. олону ухапшених из правца Бабушнице за Пирот и који је затим одлазио на локацију Дрвник крај Пирота, где су лица, заједно са његовим оцем Драгутином, стрељана. Након ноћења у Пироту следећег дана током пре поднева обишли смо село Топли До, из којег је страдало 14 лица након 12.септембра 1944.
Према наводима сведока, постоје најмање две локације на територији општине Пирот; једна у насељу Барје, код овчарске фарме и друга Дрвник, где су наводно стрељани људи доведени у Пирот из околине Власотинца и Лесковца (највише из Грделице и села Велика Сејаница).
21. октобар 2010, среда- ВЛАСОТИНЦЕ
Истраживање у Власотинцу започело је у 12 часова састанком са председником СО Власотинце и помоћником председника општине Александром Величковићем, којем је присуствовао и наш сарадник из Власотинца Никола Поповић. Договорено је, да се у сарадњи са Државном комисијом, формира и Локална комисија за истраживање тајних гробница убијених после 12. септембра 1944. и да Комисија упути предлог чланова Општини до 26. окотбра 2010. након чега ће ова на првој седници скупшине бити институционализована.
После састанка око 13 часова, заједно са нашим сарадником и сведоком Слободаном Ђелићем и радницима комуналног предузећа кренули смо на испитивање локације Гувниште. Према ранијим сазнањима и исказима сведока, ради се о стрељању око 60 лица која су, по ослобођењу, изведена из локалне болнице у Власотицу, где је било рањених припаника ЈВуО, цивила и особља болнице и одведена на локацију у близини села Јастребац (око 3 км од Власотинца). Кренули смо колима, а затим пешице, око 1 км, пољским тешко проходним путем, низбрдо кроз шуму, где смо после дужег трагања, успели да пронађемо зараван у шуми Гувниште, на којем су очевици указали да се налази масовна гробница. Отпочели смо сондирање терена обичним ашовом методом примењеној у случају Потока Змијанац у околини Бољевца. Прва бушотина је прекинута након што смо наишли на слој камења и камених плоча. То је уједно био и разлог за сумњу да смо на правом трагу, с обзиром да смо на исти сценарио наишли у Змијанцу.
После друге бушотне пробијен је слој камења, да би се потом указали остаци костију руке, прстију и других делова тела. Све фазе поступка уредно су забележене фото документацјом, вођен је записник и снимљен је цео поступак видео камером. О потврђеној локацији обавестили смо дежурне у локалној полицији, вишег окружног тужиоца и медије. Даљу ескумацију смо прекинули сматрајући да је то посао за државне органе, стручњаке форензичке струке и за Одбор за есхумацију Комисије. Мишљења смо да, због крајње неприступачне природе терена, ову локацују треба пристојно обележити и раскрчити, како би потомци стрељаних могли да прилазе и одају почаст страдалим лицима.
У 18 часова, према већ раније припремљеном плану, одржана је трибина и врло успешна презентација рада Комисије у згради Општине Власотинце. Трибина је била у препуној сали општине и на њој су презентовани резултати пописа страдалих, као и налази о локацијама на југу Србије, уз најновију презентацију видео материјала са локације Гувниште. Чула су се многа сведочења и емотивне исповести лица потомака стрељаних из Велике Сејанице (40 страдалих) и других места Јабланичког округа. Јавио се још један сведок, који је видео локацију Барје у Пироту, на коју су одвођени и људи из околине Власотинца и Лесковца (наводно њих близу 300).
Након завршене трибине истраживачка екипа се упутила на ноћење у Лесковцу, где су планирана наредна два истраживачка дана.
21. октобар 2010, петак – ЛЕСКОВАЦ
Трећи истраживачки дан почео је састанком са локалним сарадницима М.Шоп Ђокићем и Вишеславом Костићем, потомцима стрељаних трговаца из Лесковаца, крајем 1944. и нашим сарадником Милутином Миладиновићем, бившим тужиоцем из Лебана. Најпре смо се упутили на најпознатију локацију у овом округу, Славник, у општини Бојник, негде око 23 км од Лесковца. Према цртежу публицисте Саве Димитријевића, који је исти забележио, на основу исказа сведока и актера, дошли смо на локацију поред пута, пред сам улаз у омање село Славник.
Потенцијалне локације су с горње и доње стране мостића, преко потока, на неких 500 метара од села. Тачно како нам је мапа и говорила, на тој локацији, у шикари, поред самог потока изнад пута, постоји четвртасто улегнуће димензија 15 х 20 метара, а слично је и с доње стране пута. Улегнуће је дубине и до 30 центиметара, а локација је према потоку подзидана камењем, вероватно да вода не би ронила земљу.
Снимљен је и сабирни логор-затвор, на врху брда на улазу у Славник, који је касније претворен у основну школу. Затвореници су држани у дубоким и пространим подрумима и одатле су, везани жицом, спровођени долином до потока где су биле ископане две велике јаме. Ту су вршене егзекуције, најчешће у групама по 30–так лица. Примећен је велики страх код становништва које је одбијало да говори јавно о ликвидацијама 1944. иако је од тих догађања прошло готово седам деценија.
Друга локација коју смо посетили је село Лапотинце, на 12 км од Лесковца. Она се, према сведоцима, налази на самом ободу села на локалитету Американска њива. И овде смо имали проблема да нађемо неког ко би нас одвео до локације, због завере ћутања. Занимљиво је да је из овог места и први опуномоћеник ОЗН-е за Јабланички округ, Игњат Миљковић Ицко.
Коначно смо успели да придобијемо грађанина ромске националности Трајка Латифовића, који нам се представио као учесник НОР-а. Локација се налази на ободу насеља у шикари, поред потока, зарасла у густу траву и трње. Поред ње се налазе оранице. Постоје прича да су приликом орања њиве проналажени остаци жртава стрељаних 1944. У књизи стрељаних се такође наводе као места егзекуције у највећем броју случајева, локације Лапотинце и Славник. Анализом око 750 стрељаних у овом округу, установили смо да су ово највеће локације, а упадљиво је мањи број стрељан са територија Бојник, где се налазе највеће гробнице, па је то једно од објашњења зашто се у овој општини о томе ћути и што постоји највећи страх од покретања ове теме. Само у току једне ноћи 31. 10 1944 на Лапотинце је доведено и стрељано 81 лице, углавном из Лесковца.
Друга непознаница, која остаје пред Комисјим, да ближе испита зашто је готово 300 лица из околине Лесковца и Власотинца одведено у Пирот на стрељање, а егзекуције нису извршене на овим местима. Једно је објашњење да се желело растеретити репресивни апарат, док је у Пироту стрељања било, условно речено, недовољно. С друге стране, пожељније је било да се ликвидације обаве у другој средини због међуљудских односа. На крају све досадашње налазе представили смо и на научном скупу у организацији лесковачког Народног музеја.
22. октобар 2010, петак – ЛЕСКОВАЦ
Четвртог дана, већ у преподневним сатима, заједно са екипом ТВ Лесковац, дописником Новости и нашим сарадницима и сведоцима обишли смо град Лесковац и снимили затворе и локације где су вршене углавном појединачне егзекуције. Прва од њих била је кућа доктора Данила, у самом центру града, која је служила као истражни затвор и место за саслушавање кроз који је прошло на стотине ухапшених. Други затвор у граду била је пространа кућа трговца Душана Смејурије, поред које су уједно вршене егзекуције или су сахрањивани појединачно људи страдали у истражном поступку. Такође је као затвор служио и објекат Пољопривредне школе у Лесковцу, удаљенији од самог центра. Снимили смо и зграду која је била седиште Опуномоћства ОЗН-е у самом центру Лесковца. Саслушали смо исказе неколико сведока и потомака страдањима лица у тим затворима. Договорена је даља сарадања на истраживању ове теме и предложени кандидати за чланове локалне Комисије (М.Шоп Ђокић, М.Миладиновић, В.Костић). Разговарали смо и са бившим високим функционером службе безбедности Николом Илићем којем смо понудили сарадњу на даљој изради и објављивању, што детаљнијег и прецизнијег извештаја за овај округ.
Мр Срђан Цветковић,
секретар Државне Комисије за тајне гробнице
убијених после 12. септембра 1944.